Sposobnost da se iščitavaju neizgovoreni znakovi jeste ključ za predosećanje tuđih osećanja: ton u glasu, pokret, izraz lica. Zato se emocionalna istina krije u onome kako je neko nešto rekao, a ne u tome šta je rekao. Empatija nastaje kao oblik samosvesti, što bolje poznajemo sopstvene emocije, veštije ćemo očitavati tuđe emocije.
Vrednost empatije je to što nam omogućava da se povežemo sa drugim ljudima.
Nemoguće je izgraditi blizak odnos bez empatije, a nemoguće je razviti empatiju bez bliskosti. Empatija se ne može naučiti u školi, ni kroz nagradu i kaznu, niti je dovoljno posmatrati je kroz primere. Empatija je urođena sposobnost koja treba da se razvije. Na primer, bebe uče kako da identifikuju i upravljaju svojim emocijama upravo kroz odnos sa majkom. Ako je majka brižna i reaguje na potrebe svog deteta, onda i dete uspeva da se pravilno razvija emotivno.
U igri dečaka, jedan od njih pada i povređuje koleno, ostala deca nastavljaju da trče, ali Marko primetivši da se drugar povredio, kleknuo je, otrljao koleno i uzviknuo: “I ja sam udario koleno!” Ovaj postupak otkriva sposobnost saosećanja ili emocionalnu veštinu koja je osnova očuvanja bliskih veza – braka, prijateljstva ili poslovnog partnerstva.
Deca koja rastu podržana saosećanjem svojih roditelja i sama razvijaju saosećanje.
Da bi roditelj bio u stanju da empatiše sa svojim detetom, mora biti emocionalno pismen i razumeti osnove dečijeg razvoja. Ljudi koji su odrasli u funkcionalnim porodicama uz tople, empatične roditelje često će intuitivno i bez napora empatisati sa svojom decom. Međutim, veliki broj ljudi se i danas oslanja na tradiciju i lepo vaspitanje kao nešto samo po sebi dovoljno za razvoj empatije.
Pošto se detetove potrebe razumeju i uvažavaju, tako i dete kasnije razvija ne samo osećaj o sebi već i o drugima. S vremenom, te emocije prerastaju u empatiju i u sposobnost za produbljivanje odnosa. Ako su vam smešne dečije muke, ako vam dosađuju dečije svađe, ako vam nije važno s kim se vaše dete druži i nemate strpljenja da saslušate more njegovih utisaka nakon napornog dana, da li detetu pokazujete empatiju?
I ako ste preskočili ove svakodnevne sitnice a onda se naprasno pojavljujete detetu sa pridikom o empatiji, šta mislite, koliko će ga zanimati šta imate da mu kažete?
Deca koja nemaju iskustva ovog tipa od ranog detinjstva, kasnije imaju problema da prepoznaju i upravljaju sopstvenim emocijama. Samim tim se ne razvija ni empatija. Ovakve osobe se ne osećaju prijatno u intimnim situacijama, imaju problema da prepoznaju sopstvene emocije kao i emocije drugih ljudi.
PROČITAJTE I: REČ PSIHOLOGA:Kako da znate da li ste u depresiji?
