Ljudi često pauziraju određene zadatke ili ih odlažu jer žele da ih odrade kako treba iz prve. Da li je to već znak da je u pitanju perfekcionizam? Koliko god da oduzima vremena, važno da je da bude odrađeno onako kako su zamislili i “savršeno”. Ukoliko gajite ovakvo uverenje onda je jasno da razmišljate na perfekcionistički način.
Međutim, perfekcionizam je nedostižan i kada težimo istom vrlo lako nam može opasti samopouzdanje i samopoštovanje. Ukoliko mislimo da nismo uspeli jer nešto nismo uradili “da blista” i umesto da se radujemo nalazimo sebi i najmanje greške, lako upadanemo u stanje koje dovodi do negativnih UVERENJA O SEBI.
Perfekcionizmom se često “branimo” od osećaja krivice ili srama i nedozvoljavajući da pogrešimo mi zapravo dovodimo sebe u stanje stagnacije i nemogućnosti da rastemo i napredujemo. Sve dok osećamo da moramo da čekamo savršen trenutak – ne možemo ići napred.
Osim toga, perfekcionizam nas lako može odvući u stanje anksioznosti i depresije, usled odlaganja, ne davanja sebi mogućnosti izbora i straha od odluke.
KAKO SE IZBORITI SA PERFEKCIONIZMOM?
Nije lako prevazići perfkecionizam, ali vredi izboriti se.
Za početak krenite od nekih najsitnijih obaveza ili zadataka koje odrađujete. Umanjite količinu vremena koje ste do tada trošili i ne odlažite ako ne možete da uradite perfektno. Na primer, čišćenje kuće.
Ono što je pre svega najvažnije jeste da OSVESTITE razmišljanje u ekstremima.
Preispitajte misli koje vam prolaze kroz glavu i svoja uverenja o sebi. Kao što je CRNO- BELO (sve ili ništa) razmišljanje.
„Ako ne uradim ovaj zadatak savršeno onda sam potpuni promašaj od čoveka.“ NIŠTA NIJE POTPUNO CRNO ILI BELO.
UBACITE NOVI HOBI. Kada učimimo nešto novo, to nam pruža i priliku da shvatimo da je greška ponekad neophodna, ali i sasvim bezopasna.
OHRABRUJTE SEBE. Pišite ili govorite sebi pozitivne rečenice koje su u vezi sa zadatkom koji obavljate. To će vam pomoći da shvatite da ne morate da budete idealan kolega, radnik ili roditelj, a da opet postižete dobre rezultate.
