Kada budete čitali intervju sa fotografom Nemanjom Vojnovićem, shvatićete koliko se život može promeniti u trenu i kako je uvek, ali uvek bitno da radimo ono što volimo.
Ovaj momak odiše pozitivnom energijom i harizmom, i trudi se da nam fotografiju predstavi u nekom drugačijem svetlu. Po vokaciji je modni fotograf, ali mu fotografisanje porodica i dece nije strano. Kada je odlučio da se bavi modnom fotografijom, koji ga izazovi na tom putu prate i šta poručuje mlađim kolegama, pročitajte u intervjuu za naš magazin.
Ko je Nemanja Vojnović, kada si se odlučio da tvoj životni poziv bude fotografisanje i kako je nastalo ime Sky Photography?
Rekao bih za sebe da sam ono što želim da budem. Bavim se bankarstvom, humanitarnim radom i naravno, fotografijom. U trenutku najveće slabosti, susreta sa zdravstvenim problemima i prevazilaženjem istih, shvatio sam da je krajnje vreme da postanem fotograf, što sam oduvek želeo.
Meteorolog sam po struci, otuda naziv SKY i moja fascinacija svetlom i svetlopisom.
Ako sve protekne po planu, moći ćete da pogledate film o tome na mojoj prvoj izložbi.
Koja grupacija ljudi je, po tvom iskustvu, najzahtevnija za saradnju? I zbog čega?
Najzahtevniji klijenti su oni koji ne komuniciraju o tome šta žele, šta očekuju, pa je rad na takvim fotografijama prava lutrija.
Nije mi se do sada desilo da neko ne bude zadovoljan fotografijama, ali sam siguran da je svakom fotografu teško da “ispuni očekivanja” koja nisu iskazana.
U kakvim projektima ti najviše uživaš i šta radiš kada ne bude sve po planu?
Moram da priznam da posebno uživam da fotkam backstage tokom Beogradske nedelje mode. Pred izlazak manekenki na pistu i nakon uspešnog završetka, vlada nestvarno dobra atmosfera nabijena emocijama. To su neki od najboljih momenata koje želim da uhvatim u vremenu. Takođe uživam u modnoj fotografiji i kada možda ništa ne funkcioniše kako treba, a potom se desi magija. Primer je poslednji photoshutnig koji sam radio na šljunkari. Padala je kiša ceo dan, šminkanje se odvijalo u kolima, sve je govorilo da ne bi trebalo da radimo, ali onda..
Pošto si modni fotograf, kako bi opisao svoj stil – fotografije, ali i modni?
Pored toga što radim kao modni fotograf, uživam u fotografisanju porodica, kao i parova. Ono što pokušavam da pratim i iznesem kao lajt motiv na fotografijama, jeste iskrena i prijatna emocija. Ako bih svoj trenutni stil fotografije morao da definišem, onda je to kretanje u polju estetike lepog. U fotografiji modela uvek se trudim da ponudim nešto drugačije i pomeram svoje granice kreativnosti. Moj stil se razvija. Nalazim se u vrlo dinamičnoj fazi, puno učim i tek očekujem u budućnisti nove promene i metamorfoze. Volim da radim timski. Divno sarađujem sa blogerkom Marijom Lakić (@mybookoffashion) i fotografije koje stvaram sa njom su posebne, jer imamo odličnu sinergiju.
A šta reći za moj modni stil, osim da je prilagođen mojoj visini i krupnoj građi. Svakako je moderan i u trendu, ali kontrolisano.
Koji su tvoji uzori kada je svet fotografije u pitanju i zbog čega?
Moj omiljeni fotograf je devojka iz Kanade, Irene Rudnyk.
Ona na svojim fotografijama uvek ističe ženstvenost u najboljem svetlu.
S obzirom na to da najviše fotografišem žene, inspiraciju za rad pronalazim u njenom opusu.
U čemu pronalaziš motivaciju i inspiraciju za rad?
Motivacija mi je to da uvek pokažem nešto novo i drugačije, kao što sam već pomenuo. Volim sebe da oduševim, pre svega i kada se to desi, znam da se razvijam u dobrom smeru.
Znaju oni sa kojima radim, da sam poprilično samokritičan.
Pored Irene, inspiraciju mi daju i drugi fotografi poput Jovane Rikalo. Ona fotografijom stvara čaroliju.
Koju opremu koristiš i da li je njen kvalitet najbitniji za dobru fotku?
Ja sam “kenondžija” i oduvek sam koristio fotoaparat marke Canon. Poslednji aparat koji još uvek koristim je 6d mark II .
Ukoliko pričamo o modnoj fotografiji, potrebno je mnogo toga, dobra energija, dobro svetlo, lokacija, raspoloženje, šminka, frizura.
Da li je presudna oprema za dobru fotku? Apsolutno ne! Toliko sjajnih fotki je nastalo sa skromnijom opremom i zbog drugih kvaliteta.
P.S. Objektivi su jako bitni. To ne treba zaboraviti.
Koja bi bila tvoja poruka ljudima koji su na samom početku bavljenja fotografijom? Na šta treba najviše da se fokusiraju?
Jednostavno radite, radite, radite…
Hiljade loših fotografija mogu voditi ka uspehu. Doneće poznavanje aparata, svetla, kadra. Prepoznaće neki ljudi vaš talenat i veliku želju da napredujete.
Jedan od saveta za najbolji kadar jeste da postavite model i da probate da menjate poziciju. Barem jedna fotografija će biti ona koja je baš ta kakva vam treba.
