Osnivači udruženja za edukaciju, prevenciju i podršku obolelima od karcinoma dojke „Žena uz ženu“ su Ana Dornik i Marija Lakić. Sve je počelo kada je Ani u avgustu 2020. godine saopšteno da ima rak dojke. Borbu sa bolešću prihvatila je kao izazov, lečila se i jačala svoju volju. Iz poznanstva sa Marijom Lakić, nastala je ideja da pokrenu udruženje „Žena uz ženu“ za pomoć i podršku drugim ženama koje se bore sa istom bolešću, ali i da podignu svest o važnosti prevencije. Za naš magazin prisetile su se početka i otkrile nam kakvi su im planovi za naredni period.
Kako ste i zašto došle na ideju da pokrenete Udruženje za pomoć ženama obolelim od karcinoma dojke?
Anino i moje poznanstvo je krenulo u toku Anine borbe sa kancerom dojke. Ona je htela da pruži podršku ženama kroz njene tekstove na blogu, kao i postovima preko instagram profila. Pošto sam se ja već par godina bavila razvojem profila, dogovorile smo se da joj pomognem. Ubrzo nakon otvaranja profila, žene koje su vodile istu borbu su pisale kako im je pomoć od velikog značaja jer je sam process lečenja jedan mukotrpan i dug put.
Došle smo na ideju da pokrenemo Udruženje „Žena uz ženu“ osnažimo žene kroz tri grane:
Edukacija, prevencija i podrška.
Kad je u pitanju karcinom, stalno se govori o prevenciji. Šta to tačno podrazumeva? Da li je to samo redovan pregled ili pod prevencijom mislite na još nešto?
Samopregled dojke treba biti ženama obavezan ali i ultrazvučni pregled. Dovoljno je da se pregledate jednom godišnje ili na šest meseci u zavisnosti od dijanoze, ginetike i još mnogo faktora.
Slažete li se da stavom da su žene u Srbiji slabo informisane o karcinomu dojke i značaju i načinu samopregleda?
Tokom karavana ‘’Budi hrabra’’, koji je šest puta obišao Srbiju i na osnovu anketa koje sprovodimo, statistika kaže da žene nisu dovoljno informisane koji pregeld je potrebno uraditi.
Na koje sve načine vi kao udruženje nudite mogućnost informisanja o karcinomu dojke i značaju pravovremenih pregleda?
Udruženje postoji već dve godine i aktivno radi na edukovanju kroz panele, konferenciije i kongrese koje organizujemo. Gosti su uvek stručnjaci iz različitih oblasti i veoma smo ponosne što uživamo veliku podršku s njihove strane. Želja nam je da ženama poklonimo kvalitetne informacije od velikog značaja za njih.
Informacija je danas postala najbitnija stvar kako u zdravstvu, tako i u drugim segmentima.
Važno je da žene posećuju bilo kakve tribine na ovu temu jer je idealan način da saznaju bitne stvari.
Žene koje se susreću sa ovom bolešću izuzetno su jake i hrabre, ali u razgovoru sa njima šta je to što im najteže pada? Šta u našoj zemlji najslabije funkcioniše u ovoj oblasti?
Tako je, to su najhrabrije i najjače žene koje sam imala priliku da upoznam. Put lečenja koji žena obolela od karcinoma je zaista mukotrpan i trajan. Primetila sam da ženama nekako najteže pada gubitak kose kao i sama masektomija. Hemoterapija daje određene nus pojave koje treba prevazići. Podrška porodice je od velikog značaja, kao i razumevanje okoline. Neretko se nakon lečenja pristupa uvođenju žene u proces veštačke menopauze i hormonskog dizbalansa i tako dalje.
Kada žene ili mlade devojke mogu da rade prvi ultrazvuk dojki a kada se radi prvi mamograf?
Ultrazvuk dojki žene mogu raditi već od 20. godine do 45. Nakon toga žena je u obavezi da uradi mamografski pregled.
U martu ste imali karavan pod sloganom „Budi hrabra pregledaj se“. Kakav je odziv žena bio i da li ste zadovoljni kako je sve proteklo?
Karavan ‘’Budi hrabra’’ je već postao brend i ime, na šta smo Ana i ja jako ponosne. Organizacija karavana je jedan veliki process od par meseci i ozbiljna logistička organizacija. Drago nam je kada vidimo kolonu od preko sto žena jer onda znamo da smo na pravom putu.
Kao što kažemo jedan otkriven kancer je jedan spašen život.
Koliko je dojenje uopšte povezano u smislu smanjenih šansi za dobijanje karcinoma?
Naučno nije dokazano da dojenje utiče na nstanak kancera ali verujem da hormosnki dizbalansi mogu biti razlog. Stres je isto tako jedan od faktora.
U nekim zemljama se preventivno daju vakcine u određenom uzrastu ženske populacije kako bi se sprečio rak materice. Kakav je vaš stav po pitanju te vrste vakcina?
HPV vakcina je ozbiljan korak u zdravstvu kada je u pitanju prevencija od kancera grlića materice. U Australiji su uspeli zahvaljujući vakcini da skoro iskorene ovako opaku bolest. U našoj zemlji, žene su još uvek skeptične i nepoverljive kada je bilo kakva vakcinacija u pitanju. Odziv nije loš kako kaže Batut ali trreba raditi na ukazivanje svesti o bitnosti vakcine za naše mališane. Kao mama devojčice mogu reći da sam aposulutno za HPV imunizaciju.
Kažu nam i da je svaki karcinom različit kao što je i svaka osoba individua za sebe. Da li to onda znači da je svako sam za sebe u borbi protiv ove bolesti? Šta je potrebno uraditi od strane društva da se obolela osoba ne oseti usamljena u ovoj borbi?
Podrška je jako bitna. Žena ne treha osetiti neki vid žaljenja već podršku da je ta osoba tu za nju. Njima je potreban razgovor i pozitivna energija. Žene tokom radionica kažu da prijatelji se udalje ili članovi porodice što je jako stresno i teško za njiih.
Svesni smo da je najteže oboleloj osobi pre svega da prihvati to stanje a kasnije i borba sama po sebi je zahtevna i mučna ali ne smemo zaboraviti ključan faktor porodice u ovom mimentu. Da li postoje edukacije ili seminari koji edukuju ljude kako da se postave, šta da rade, kako da se ponašaju ukoliko imaju nekoga u svom okruženju ko ima karcinom?
Udrženje radi radionice na različite teme, ali ono što nam je u planu je da osnujemo Centar za žene i jedan od vidova rada centra biće rad sa porodicama i ženama nakon borbe sa kancerom. Daćemo vrlo konkretne odgovore na pitanje „Kako krenuti dalje?“, koje je bilo naša primarna tema na prvom Regionalnom Kongresu održanom u Beogradu 2023. godine.
Ispričajte nam šta ste sve kao Udruženje postigle i koji su vaši naredni koraci?
Do sada smo organizovale tri velika panela, šest karavana tokom kog smo uradile više od 5000 pregleda i preko 70 gradova posetile. Prvi Regionalni Kongres je jako bitan korak rada Udrzženja jer smo okupile udruženja iz regiona kao i lekare. Cilj kongresa bio je da pričamo o praksi lečenja kod nas i u regionu.
Imamo mi još velike planove koji su u toku realizacije, a vrlo su bitni za zdrvlje žena u Srbiji.
Marija Lakić, hvala vam na mogućnosti da uradimo intervju i damo doprinos ovoj veoma bitnoj temi.
Pročitajte i: Šta se dešava kada stvari shvatate SUVIŠE LIČNO?
