Marija Stevuljević pruža podršku ženama koje imaju online biznise, ali i svima koji žele da ih, umesto strahai blokada kroz javni nastup vode polet, strast, intuicija, mir i hrabrost. Njeno je uverenje da svaka žena možebiti sjajna u javnom nastupu. Autorka je programa „Javni nastup, moja supermoć“ i „Reels izazova“ koji
klijentkinjama omogućavaju da se osećaju smireno i sigurno tokom javnog nastupa primenom tri koraka:otkloni blokade, savladaj tehnike i pusti se.
Marija se dugo skrivala pre nego što je odlučila da se bavi profesionalno edukacijama i javnim nastupom.Znala je da ima šta da kaže i da svojom ekspertizom može da pomogne, ali strah je bio veći i uvek bidrugima prepuštala glavnu reč, a ona nastavljala da radi iz senke, sve dok nije svoju najveću slabost
pretvorila u supermoć. Sada živi svoju svrhu inspirišući preduzetnice da pronađu hrabrosti unutar sebe da ujavnosti iznose svoje zamisli, proizvode, usluge i projekte i da se osećaju bezbedno dok izlažu svoju ranjivostna društvenim mrežama.Trenerskim radom se bavi od 2012. godine, a karijeru je izgradila kao PR menadžerka i do sada je pomoglapreko 3000 aktivista/kinja, političara/ki, diplomata/kinja, preduzetnika/ca, menadžera/ki, mladih,
radnika/ca u kulturi da imaju sigurniji javni nastup.
Marija, upoznaj nas sa sobom i ispričaj nam zbog čega si odlučila da se baviš edukacijom?
Javni nastup je bio moja najveća noćna mora jer sam kao devojčica bila dosta povučena, tiha, stidljiva i bez samopouzdanja. Osećala sam da moram nekako da se suočim sa tim svojim strahom, ali nisam umela kako i u srednjoj školi moja nemoć pretvara se u buntovništvo. Na fakultetu taj bunt, umesto da okrećem protiv sebe, okrećem ga u korist onih čiji glas se ne čuje dovoljno glasno i postajem aktivistkinja. Shvatam da su moje poruke važne i vredne, ali strah je i dalje bio tu. Tada krećem da pohađam programe i edukacije iz ličnog razvoja i meni se u stvari dopalo to što rade treneri/ce i edukatori/ke, lakoća sa kojom prenose svoja znanja i veštine. Ali avaj, kako da postanem trenerica, kad se sva skupim, zablokiram i unervozim kad treba da pričam, a sve oči uprte u mene? Tada krećem na treninge javnog nastupa i od tog trenutka moja najveća slabost počinje polako da se transformiše u moju supermoć. Sadam već više od 10 godina, uživam u trenerskom i mentorskom radu i pružam podršku ženama koje su kročile u svet online biznisa da hrabro stanu pred kamere i podele svoje vredne ideja sa svima nama.
Zašto baš javni nastup i reels?
Primetila sam da mnoge žene i to ne samo preduzetnice, već i ekspertkinje za komunikacije imaju averziju prema Reels-ima, da ih shvataju kao rend i nužno zlo. Čim je nešto moranje, treba ti mnogo više vremena, živaca, energije i strpljenja da kreiraš, a još ako ti kamera nije najbolja drugarica, rezultat izostaje. Zato sam osmislila jednomesečni program Reels izazov koji kreće, kao pravo letnje osveženje 3. jula koji služi da motiviše i inspiriše sve žene koje se muče sa Reels, da ih iz nedelje u nedelju kreiraju sa sve većom lakoćom i uživanjem i da se samopouzdano pojavljuju u njima. Ako ih shvatimo kao alat koji nam omogućava da imamo čitav filmski tim u malom (reditelja, montažera, producenta, snimatelja…) i da nam može pomoći da se naše ideje dalje i glasnije čuju, ta promena uverenja o Reels-ima umnogome će nam olakšati proces njihovog kreiranja.
Zašto se plašimo javnog nastupa?
Više je razloga zašto javni nastup izaziva pojačano lupanje srca, podrhtavanje glasa, ruku, pojačano znojenje, nagon za bežanjem, a naročito nama ženama. Neki razlozi su biološki, a neki psihološki, a neki socio-kulturni. Biologija nam kaže da je strah od javnog nastupa, ništa drugo do evolucioni odgovor tela na fizičku opasnost; sociologija, da smo mi ljudi društvena bića i da nam je važno da budemo prihvaćeni, uvaženi i da naša zajednica odobrava to što radimo; a psihologija da neki ljudi imaju veći stepen neugode od javnog nastupa od drugih. Kultura u kojoj odrastamo i živimo nam govori koje uloge jesu, a koje nisu prihvatljive za jednu ženu. To što je žena kroz čitavu istoriju Balkana uglavnom bila ograničena na kuću i privatnu sferu života učinio je da se strah od javne osude prenosio transgeneracijski, i sada izlazak na
mreže, u medije, rečju u javnost, čini se zastrašujućim. Eto zašto se prilikom javnog nastupa aktivira mehanizam „bori se ili beži“ iako nam život fizički ni na koji način nije ugrožen. Strah se nalazi u našim glavama, ali se ispoljava kroz vrlo vidljive telesne reakcije koje sam navela na početku. Sada, kada sve ovo znamo, budimo nežniji prema sebi sledeći put kada se kamera upali ili kada kročimo na podijum, a kolena
krenu da nam klecaju ili nam dođe da se sakrijemo u mišiju rupu. Važno mi je da naglasim da svako, ali svako od nas može da nauči kako da reguliše svoje misli u ključnim trenucima kada telo svojim reakcijama pokušava da nas spreči da se osramotimo javno. Uspešne govornice znaju kako da ove reakcije okrenu u svoju korist i povežu se bliže sa publikom. Ponavljam, čak i stidljive i introvertne, osetljive osobe mogu da
budu briljantne u javnom nastupu samo ako odluče da to žele, a treninzi javnog nastupa daju fantastične rezultate.
Da li si i ti bila u toj grupi “tremaroša” I kako si prevazišla strah od javnog nastupa?
O, da, haha i dalje sam u grupi tremaroša, verovala ili ne, ali tremu i strah vidim kao svoje prijatelje, jer mi omogućavaju da budem u stanju pojačane budnosti i koncentracije i da dam sve od sebe. Ranije su bili moji vladaoci koji su me sprečavali da se javim za reč na fakultetu, da imam visoke ocene iako sam štreberka, da iznesem svoje mišljenje, sučeljavam svoje stavove… Danas to činim sa uživanjem iako mi se i dan danas dešavaju situacije da zablokiram, pogrešim, da se uplašim, ali sada imam protokol kako da reagujem kada se neprijatna situacija desi. Kada sam upisala fakultet, imala sam samo šestice na početku jer me je trema izjedala, ramena i leđa su mi bila skupljena, glas tih, dosta sam mumlala, a onda kada sam primenila tehnike koje sam naučila, master sam završila sa desetkama i samo jednom devetkom. I to je ono što mi uliva samopouzdanje, jer znam da uvek mogu da se oslonim na sebe i da ću iz svake situacije izaći kao pobednica, jer čak i kada fejlujem iz toga ću izvući lekciju i nastaviti dalje još jača. Ne mogu reći da sam potpuno prevazišla strah od javnog nastupa, ali naučila sam da upravljam njime. Kako? Tako što sam se bacila u more i mlatarala i rukama i nogama dok nisam naučila da plivam. Nisam to radila na svoju ruku, već tražila i dobila podršku i to mi je pomoglo da se osećam bezbedno dok učim da plivam. Rezultat? Brzo sam naučila da plivam pravilno i sada uživam da se otiskujem u otvoreno more.
Na koji svoj projekat si najponosnija?
Budući da se trenerskim radom bavim od 2012, a odnosima sa javnošću od 2015. godine, do sada sam radila na najvećim nacionalnim i međunarodnim projektima u oblasti PR-a i javnog zagovaranja i na svaki od njih sam jako ponosna, jer sam kroz kampanje koje sam radila dala doprinos da se glasovi onih koji nisu u poziciji moći glasnije čuju, kao što su mame, deca, mladi, Romi i Romkinje, osobe sa hendikepom/invaliditetom, ali nabliže srcu su mi preduzetnice sa kojima radim, jer pokrenuti nešto svoje na Balkanu i biti uspešna u tome nije lak zadatak, ali jednom kada žene uduržene i osnažene izađu u javnost sa svojim perspektivama rešenja nekog problema, svet postaje bolje mesto za život.
Šta je to što te izdvaja od tvojih koleginica?
Moji treninzi javnog nastupa su vrlo dinamični i interaktivni, fokus nije na sipanju još informacija već na praktičnoj primeni onoga što već znamo i imamo u sebi. U njih sam utkala 20% svog zvanja, sertifikata i obrazovanja, a 80% svog iskustva tako što sam tri koraka koji čine osnov moje metodologije: otkloni blokade, savladaj tehnike i pusti se prvo sam primenila uspešno na sebi. Od svojih klijentkinja tražim samo da se pojave, da greše i da onda proslave svoju transformaciju.
Da li se pripremaš pred javni nastup i na koji način?
Priprema za javni nastup izgleda tako što prvo odredim kome se obraćam, šta želim da postignem svojim obraćanjem i šta publika ima od toga i na osnovu toga kreiram poruku koju želim da prenesem. Nakon toga napišem nekoliko teza kojih želim da se držim kako bi moje izladanje bilo uredno i imalo strukturu. Uvek provežbam pred kamerom par uvodnih rečenica, jer mi se u prošlosti dešavalo da od straha zaboravim čak i
svoje ime. Nekoliko minuta pred sam javni nastup, u identitet govornice i PR menadžerke ulazim dok se šminkam, dok razmišljam šta bi i na koji način ta najbolja verzija te osobe rekla. Nakon toga krećem da radim vežbice za razgibavanje vilice, bolji i razgovetniji izgovor i vežbe raspevavanja kako bih pripremila glas. Nekoliko sekundi pred nastup, duboko udahnem i izdahnem nekoliko puta dok se ne umirim i koncentrišem i onda krenem. Ako i odlutam od teme, uvek se vratim na pripremljenu poruku i nju ponovim na drugačiji način. Nakon javnog nastupa, uradim dva udaha i dugačka zvučna izdaha kako bih otpustila akumulirani stres i prođem na papiru šta je bilo dobro, a gde postoji prostor za napredak. Kada se na ovaj način pripremim, tokom javnog nastupa se osećam sigurno i samopouzdano, a nakon javnog nastupa puna poleta, divne energije i zahvalnosti.
Kada te neko pita: Kako mogu da unapredim svoj javni nastup?”, šta mu odgovoriš?
Javni nastup je kao odlazak u teretanu, najteže je krenuti, ali jednom kad kreneš, posle se pitaš zašto nisi ranije. I što više vežbaš, to si jača i bolja.
Evo mog recepta:
- potrebno je da veruješ da ti to možeš
- neka ti uspešne žene u javnom nastupu budu inspiracija šta je sve moguće za tebe, a ne da bi se
upoređivala sa njima - izlaži se javnom nastupu u malim dozama, sve dok se ne navikneš na svoj glas i lice i dok ti ne
postane prirodno - traži podršku jer tako brže napredovati i znaćeš, osim na čemu treba da radiš i svoje jake strane
kojih možda nisi svesna - ne boji se da grešiš, jer što više grešiš, bićeš sve bolja
- zagrli sebe u svojoj nesavršenosti, tu leži mogućnost da te drugi čuju, vide osete i prihvate, jer ljudi
se povezuju sa drugim ljudskim bićima koja imaju vrline i mane, a ne sa savršenim robotima - pripremi se, ali ne opterećuj se pripremom, sve već imaš u sebi, samo pusti sebe da govoriš, ako
znaš da razgovaraš sa drugaricama dok ste na piću, znaš i javni nastup.
Da možeš vratiti vreme, šta bi rekla Mariji pre 15 godina?
Jača si i hrabrija nego što ti se to možda čini. U tebi ima snage za sve što zamisliš, samo budi uporna i strpljiva i ostvarićeš to, iako ti se to čini kao naučna fantastika. Na putu će ti se samo reći kako, a ti budi sama sebi najveća podrška. Tvoje reči vrede, ti vrediš i ne boj se da se zauzmeš za sebe i svoje vrednosti. Znam da se plašiš kritike i da misliš da ćeš se rasprsnuti ako dozvoliš sebi da osećaš, ali to se neće desiti, jer ponavljam, jača si nego što misliš. Ne potiskuj taj strah, već ga prigrli i on će se transformisati. Hrabrost nije da se praviš da je sve u redu kada se sve raspada, hrabrost je da budeš ranjiva pred sobom i pred drugima. Ako potiskuješ ono što te plaši, tako potiskuješ i ono što te
raduje i iznova ranjavaš sebe. Ne možeš izlagati samo delove sebe. Prihvati celu sebe sa svim manama i vrlinama, tako će se rane zaceliti. Obećavam da si bezbedna i da će sve biti u savršenom redu i da ćeš samo tako biti slobodna.
